Majzenburg pečenica

Sastojci: 500gr mekog brašna, so, šećer, ulje, kvasac, mleko i voda

Nadev: 300 gr kiselog kupusa, biber i oko 800gr pečenice

Priprema: Zamesiti testo od navedenih sastojaka, kao kad se pravi hleb. Osavite da testo odleži i udvostuči se. Ponovite postupak i sačekajte još pola sata da testo ponovo nadođe. Pošto je testo odležalo, na pobrašnjenoj površini razvucite ga u pravougaoni oblik 30x40cm.

Po testu pasporedite 300gr prodinstanog kiselog kupusa začinjenog samo mlevenim biberom. Na sredinu stavite komad dimljene pecenice i uvijte u rolat, stavite na pleh i ubacite u zagrejanu rernu.Pecite dok študla ne porumeni. Rashladite i secite na kolutove i služite mlako.

A priča o nastanku ovog recepta ide ovako......

Fridrih Niče, najoriginalniji i najpopularniji nemački filozof i prozni pisac krajem XIX veka, važio je za pravog ženomrsca . Ne bez razloga: Niče se nikad nije ženio, nije se znalo ni za jednu njegovu ljubavnu avanturu, a u svojim delima je o ženama pisao sa potcenjivanjem, tvrdeći da su žene nežna i dragocena, ali i opasna igračka, da su predodređene za domaći, a ne za javni posao, a da one žene koje su učene svakako imaju neki filozofski poremećaj. Pa ipak, 1882. godine, doživeo je svoju jedinu, veliku i nesrećnu ljubav. Večere kod gospođe Malvide fon Majzenburg bile su čuvene zbog uvek novih specijaliteta koje je smišljala njena odlična kuvarica. Na jednoj takvoj večeri, kada je prvi put poslužena pečenica Majzenburg, prisustvovao je i Niče. Uživao je u ukusnom jelu koje je hvalio, ali mu je zastao zalogaj u grlu kada se na vratima pojavila jedna gošća koja je kasnila, Lu Salome. Ova fina Jevrejka bila je ne samo lepa, već i obrazovana i načitana devojka. Upoznavši popularnog pisca, kome je tada bilo 38 godina, sa divljenjem i poštovanjem govorila je o njegovom delu koje joj je bilo poznato. Niče je bio očaran, razoružan, osvojen. Lu Salome se držala uzdržano prema Ničeu, ali mu je napisala i posvetila dve pesme“Bol“ i „Molitva životu“. Zanesen i opijen ljubavlju, Niče piše jednom prijatelju da“Salomina pesma zvuči u meni kao glas koji sam oduvek očekivao, još od detinjstva, i nijednom je nisam pročitao bez suza“.A gospodji fon Majzenburg u pismu kaže da mu je ova godina ulepšana sjajem i radošću zbog mlade duše koju je upoznao u njenoj kući. Na žalost, sreća započeta u proleće, ugasila se u jesen. Ničeova ljubav nije uzvraćena, Salome mu to jasno stavlja do znanja. Ona se divi duhu i umu od nje znatno starijeg pisca, ali je svoje srce poklonila njegovom prijatelju Reneu. Očajan, Niče tri puta bezuspešno pokušava da se ubije povećanim dozama lekova koje je uzimao protiv stalnih glavobolja i nesanica. Vremenom, strašan bol zbog neuzvraćene ljubavi jenjava i Niče se oštro suprotstavlja majci i sestri koje pokušavaju da ružno govore o devojci. On se sa još većim žarom predaje radu i do kraja života nijedna žena nije uspela da ga zainteresuje. A u jednom pismu upućenom posle godinu dana gospođi fon Majzenburg, Niče piše:“Doći ću u sredu na večeru, ali, molim vas, nikad me vise nemojte poslužiti za mene kobnom pečenicom Majzenburg....."